León.Capital preview video 01 from tttp on Vimeo.

Musac, León, Spain, 24 sep 2011

Share

Share

A vuelo de pájaro, Barcelona

Share

Share

4982076549_2498faa6d1_b

Share

Proizvodi koje nudi „Technologies To The People“ (TTTP), kompanija koju je osnovao Danijel G. Anduhar, idu od „the Street Access Machine®“ (mašine za pristup ulici), preko „the Recovery Card®“ (kartice za oporavak) i „Internet Street Access Machine®“ (internet mašine za pristup ulici), sve do „The Personal Folkcomputer®“ (ličnog narodnog računara). Svi ovi (izmišljeni) proizvodi i tehnologije za cilj imaju da omoguće onima na nižoj društvenoj lestvici da učestvuju u nastalom informatičkom društvu. Dok „Street Access Machine®“ obećava „pristup za svakog”, „Street Access Machine®“ i „Recovery Card®“ omogućavaju prosjacima da primaju uplate putem kreditne kartice. Ovaj projekat razotkriva uverenje koje propagiraju oni koji proizvode srodne produkte (i po kalifornijskoj „ideologiji”), da je potencijal demokratizacije neodvojiv od tehnologije. Svet prikazan kroz TTTP na njihovim posterima i lecima nije ništa pravedniji zahvaljujući upotrebi novih tehnologija, niti je dostupan svima – uprkos tvrdnjama provajdera telekomunikacionih aplikacija. Čak i ako koriste najnovije info-društvene alatke, prosjaci ostaju prosjaci, društveno marginalizovani ostaju društveno marginalizovani. Tehnologije naginju jačanju,više nego menjanju društvenih struktura. Kada je projekat 1996. godine prikazan u Hamburgu, dobili su (pravi) i-mejl od Apple-a, u kojem se iskazuje zainteresovanost te kompanije za (izmišljeni) spektar proizvoda TTTP-a.

Share

kustosi:Inke Arns, Jakob Lilemoze (Jacob Lillemose)

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad

Dunavska 37, Novi Sad

28. Oktobar – 27. Novembar 2008.

Otvaranje izložbe: Utorak 28. Oktobar, u 20:00 časova

Producent izložbe:

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad

Koproducenti izložbe :

Hartware MedienKunstVerein, Dortmund

Centar za nove medije_kuda.org, Novi Sad

Institut za fleksibilne kulture i tehnologije – Napon, Novi Sad

Irational je neformalna grupa šest internacionalnih net i medijskih umetnika koji su se svojevremeno okupili oko servera irational.org, kojeg je osnovao britanski net umetnik Heath Bunting 1996. Članovi Irational.org su: Daniel G. Andujar (Valensija/Španija), Rachel Baker (London/Velika Britanija), Kayle Brandon (Bristol/Velika Britanija), Heath Bunting (Bristol/Velika Britanija), Minerva Cuevas (Mexico City/Meksiko), Marcus Valentine (Bristol/Velika Britanija)

Sa humorom i minimalnom estetikom Irational su sredinom devedesetih kritikovali Internet pomodarstvo, takmičeći se sa euforijom komercijalizacije ovog

novog tržišta razvijajući svoje sopstveno pseudo-preduzetništvo. Ovo je razlog zašto su irational često tuženi od strane brojnih advokata, zaštitnika različitih trejdmarkova i brendova, koji su pokušavali da spreče korišćenje brendova kao što su 7-11, American Express, Sainsburys i Tesco. Ove njihove akcije su bile svojevrsni uvod u današnju debatu o kopirajtu, intelektualnim pravima, zaštiti brendova. Heath Bunting je bio prvi umetnik koji se penzionisao 1997. stavljajući tačku na njegov rad na Internetu i vraćajući se intenzivnijem radu u javnom prostoru. Ako su aktivnosti irational.org tokom njihove net faze bile posvećene problematizaciji virtualnih granica, sada članovi irational.org eksperimentišu sa ekonomskim, političkim I društvenim granicama u realnom prostoru, često proizvodeći komične situacije, pored ostalog.

Ovo je prvi put da se radovi irational.org sistematizuju na jednoj ovakvoj izložbi. Izložba se sastoji od elemenata klasičnih izložbenih praksi (većih formata), radionica i analogne i digitalne dokumentacije koja će ove umetničko/aktivistička dela približiti široj publici.

BIOGRAFIJE

Irational.org 1995. godina.

IRATIONAL.ORG je međunarodni sistem za uspostavljanje „iracionalnih“ informacija, usluga i proizvoda za raseljene i lutajuće. IRATIONAL.ORG potpomaže nezavisne umetnike i organizacije koje treba da održe informativne sisteme od velike važnosti za misiju. Ovi „iracionalisti“ stvaraju rad koji pomera granice između korporativnih carstava biznisa, umetnosti i inženjeringa. Glavnih iracionalista trenutno ima šest i trenutno su u procesu konsolidacije naše sistemske strukture da bi postali efikasniji i dovoljni sami sebi kao mreža. Mi gradimo softverski snažan onlajn alat koji je brz, jeftin i prilagođava se potrebama korisnika. Mi želimo da pružimo naše resurse široj javnosti.

Danijel Garsija Anduhar (Daniel García Andújar)

*1966.

Danijel Garsija Anduhar radi pod banerom Tehnologija narodu (Technologies to The People (TTTP), i istražuje virtuelnost, autentičnost, prava na umnožavanje, sponzorstvo, medije i moć kao novu tehnologiju, zajedno sa pitanjima ko ima pristup tome svemu, taj to i širi po svetu. Umesto da se preda kvalitetu novih tehnologija koji podseća na fetiš, TTTP se fokusira na iznikla bojna polja. Umesto potpunog odbijanja, TTTP ima pragmatsku funkcionalnost kada se uzme u obzir šta se sve može desiti, a naše mogućnosti za akciju u društvu utopljenom u brzu fundamentalnu promenu. Trenje u radu TTTP leži u očiglednoj slobodi interneta, znanju koje ono sadrži i ko, zapravo, poseduje i širi to znanje kao sredstvo za razvoj moći.

Rejčel Bejker (Rachel Baker)

*1970.

“Od 1997. godine, radim kao umetnik, širim mrežu i na internetu i na internet radiju. Moja umetnička praksa istražuje tehnike koje se koriste u savremenom marketingu da bi se sakupili, istražili i distribuirali podaci, a moji osnovni motivi su vezani za mobilzaciju umreženih zajednica. Radio kombinovan sa internetom (net.radio) formirao je ključnu oblast aktivnosti, a onda tek intervencije putem SMS poruka sa mobilnog telefona. Poslednji projekat ticao se istraživanja putovanja vozom kao mesta za distribuciju umetničke prakse i javno i privatno. Vodila sam projekte irational.org gde se sakupljala društvena umetnost i spajale mreže sa tehnološkim mogućnostiima, ali to je propalo tokom poslednjih par godina. Trenutno radim na obradi dodeljivanja sredstava u Umetničkom savetu Engleske (Arts Council of England) kao koordinator za medijsku umetnost Londona, a potom pravim muziku sa Antifamilijom (Antifamily, veb sajt koji se nalazi na irational.org), jedan od nekoliko bendova pri nezavisnoj diskografskoj kući Difikult fan (Difficult Fun).”

Kejl Brendon (Kayle Brandon)

*1976.

“Mene zanimaju prostorno-socijalni odnosi koji upravljaju oblastima svakodnevnog života. Volim da učestvujem i da stvaram situacije koje dozvoljavaju hirperrealna iskustva sebe i kritički angažman na nivou ulice. Angažovana sam u fizičkoj inteligenciji i provokativnoj intervenciji, Hit Banting i ja smo tražili iskustva koja otelotvoruju interesovanje za avanturom, preživljavanjem, igranjem i istraživanjem. Često bismo organizovali hepeninge sa učestvovanjem publike: takvi hepeninzi kao da imaju organizacionu strukturu koja sama reaguje, sa najvažnijim subjektima koji potiču iz okoline i stečenim kolektivnim iskustvima koja se nose kući i pamte. Moji omiljeni alati nisu nešto naročito, oni su otvoreni i jednostavni. Primenjujem tehnike koje otelotvoruju sistem „uradi sam“, etiku samoupravljanja i odnose koji imaju smisla. Ja sam amater u životnim naukama: status amatera, nekog sa hobijem vam dozvoljava da nešto zajebete, eksperimentišete s nečim i da budete nekonvencionalni, što uveko dovodi do toga da vam je život malko zanimljiviji. Trenutni konteksti za rad: domaća infrastruktura, kućne laboratorije i seoski zanati.”

Hit Banting (Heath Bunting)

*1966.

Hit Banting se pojavio osamdesetih i posvećen je stvaranju otvorenih/demokratskih komunikacijskih sistema i društvenog konteksta. On je došao sa ulice, prolazio kroz sledeće faze: grafite, performanse, intervencije, piratski radio, faks/mejl umetnost i BBS sisteme, i vraćao se tim fazama, da bi, na kraju, postao aktivni učesnik u vremenu ekspanzije interneta . Producent je mnogih internet projekata, neki su veoma poznati, i pomogao je da se formira snažan kontekst za praksu net.art-a. Zašao je i u polje genetike proglasivši ga sledećim „novim medijumom“, i takođe razvija rad u oblasti performansa fizičke mreže. Njegova glavna ambicija jeste da nađe način da sve to napusti i da živi van toga kako je Bog i mislio da treba.

Minerva Kuevas (Minerva Cuevas)

*1975.

Minerva Kuevas je osnivač Korporacije Mehor Vida (Mejor Vida Corporation), neprofitne korporacije koja se zasniva na ekonomskim intervencijama, koje su rezultat nepoverenja institucionalizovanog kapitalističkog sistema. Razvijen oko specifičnih socijalnih i političkih konteksta, njen rad ispituje korporativno ponašanje. Veoma je zainteresovana za izmenu logotipa i stvaranje štampanih radova. Pošto je radio-amater, ona odobrava kulturnu intromisiju i sabotažu. Član je iracionalnog.org i espora.org.

Markus Valentajn (Marcus Valentine)

*1964.

Markusov prvi iracionalni projekat i , i dalje jedan od najpopularnijih (pored smata), jeste Kako biti radio pirat, kasnije je to ime promenjeno u Radio stanica zajednice, nakon što je privukla negativnu pažnju i pritisak od strane britanske države koja pritiska piratsku radijsku aktivnost. U početku je Kako biti radio stanica zajednice predstavljala i obnavljala tehničke i praktične informacije iz ozloglašene brošure Radio je moja bomba, objavljene 1987. godine. Godine 1999., u tražeći način da promeni stanište, negde oko rođenja prvog deteta, dok je razmišljao o porodici, Markus je napravio Upitnik za nefunkcionalnost. Markus je trenutno glavni član Orkestra kjuba (Orchestra Cube), kolektiva za improvizovanu muziku zasnovanog u Kjub mikropleksu u Bristolu u Britaniji.

Kustosi

Inke Arns

*1968 u Duisdorfu/Bon

Inke Arns radi od 1993.godine kao freelance kustos i pisac koja se specijalizovala za rad na medijskoj umetnosti, net kulturi i istočnoj Evropi. Ona je osnivač nekoliko medijsko-kulturnih inicijativa od 1996. godine do danas; radila je u više navrata kao predavač od 2000. do 2004. godine, a doktorirala 2004. godine na Humbolt univerzitetu u Berlinu. Umetnički je direktor Hartvare Medienkunstferajna (Hartware MedienKunstVerein) u Dortmundu od januara 2005. godine.

Jakob Lilemoze (Jacob Lillemose)

*1974

Jakob Lilemoze je freelance kustos i kritičar. On vodi organizaciju Artnod (artnode.org) u Kopenhagenu, postavlja izložbe, objavljuje publikacije i razgovore, i takođe predsedava odborom Overgaden instituta za savremenu umetnost u istoimenom gradu. Redovno šalje priloge i savete za Le mond diplomatik u Skandinaviji, pokušava da radi na pitanjima koja se tiču veza između konceptualne umetnosti, društvene kritike i kulture zasnovane na kompjuterima, a trenutno je zaokupljen „materijalnošću izvan objekta“.

Share